Pilot projekat: evidencija stepeništa
Banovo Brdo i Čukarička padina — 687 mapiranih segmenata pešačke infrastrukture, prikupljenih iz OpenStreetMap-a i analiziranih za potrebe planiranja pristupačnosti.
Grad koji se penje
Banovo Brdo i Čukarička padina spadaju među najstrmija naselja Beograda. Ulice tu često ne mogu da se popnu uzbrdo — pa to umesto njih rade stepeništa: uklesana u padinu, sakrivena između dvorišta, ponekad bez imena, ali svakodnevno prohodna za hiljade ljudi koji njima idu na posao, do prodavnice ili nazad kući.
Problem je što do sada niko nije sistematski znao koliko ih tačno ima, gde su, i u kakvom su stanju. Ovaj pilot projekat je prvi korak ka odgovoru: preuzeli smo javno dostupne OpenStreetMap podatke, obradili ih i pretvorili u čitljivu, pretraživu mapu — osnovu za sve dalje planiranje pešačke pristupačnosti u ova dva naselja.
Zašto stepeništa?
Za nekoga ko gura kolica, vozi bicikl ili se kreće u invalidskim kolicima, jedno neopremljeno stepenište bez rampe ume da presiječe čitav kraj na pola. Stepeništa su najmanje vidljiv, a jedan od najvažnijih delova pešačke mreže — i upravo zato prvi na koji treba staviti podatke na papir.
Mapa mreže
Svaki segment na mapi predstavlja jedan mapirani deo stepeništa. Boja linije pokazuje smer nagiba (uzbrdo/nizbrdo) onako kako je zabeležen u OSM-u; klikom na segment otvara se detalj sa svim dostupnim atributima.
Šta podaci govore — a šta ne
Broj od 687 ne treba čitati kao 687 fizički odvojenih stepeništa — jedno kontinualno stepenište u OpenStreetMap-u često je razbijeno na više segmenata tamo gde ukršta drugu ulicu ili stazu. Preciznije je reći: 687 mapiranih segmenata, medijalne dužine svega 4,8 m. Isto tako, nisu svi atributi popunjeni podjednako dobro — tabela ispod pokazuje tačno koliko je koji podatak pouzdan.
| Atribut | Popunjeno | Udeo |
|---|---|---|
| highway | 687 / 687 | 100,0% |
| incline (smer nagiba) | 510 / 687 | 74,2% |
| handrail (rukohvat) | 472 / 687 | 68,7% |
| surface (površina) | 284 / 687 | 41,3% |
| tactile_paving (taktilne površine) | 193 / 687 | 28,1% |
| ramp (rampa) | 189 / 687 | 27,5% |
| step_count (broj stepenika) | 118 / 687 | 17,2% |
| lit (osvetljenost) | 115 / 687 | 16,7% |
| name (naziv) | 9 / 687 | 1,3% |
| wheelchair (pristupačnost kolicima) | 2 / 687 | 0,3% |
Ključni nalazi
Smer kretanja
Od 510 segmenata sa podatkom o nagibu, 271 (53,1%) je zabeleženo kao nizbrdo, a 239 (46,9%) kao uzbrdo — gotovo ravnomeran odnos koji potvrđuje da mreža podjednako služi kretanju u oba smera niz padinu.
Rukohvati
Tamo gde postoji podatak (472 segmenta), 71,8% ima rukohvat, a 28,2% nema. Za preostalih 215 segmenata (31,3% mreže) podatak jednostavno ne postoji — što je i sâmo nalaz: najveći deo mreže još nije terenski proveren.
Površina
Beton (131) i asfalt (105) dominiraju među 284 segmenta sa poznatom površinom, dok je popločanje zabeleženo 41 put. Podaci su ipak nedovoljni za pouzdan zaključak o celoj mreži.
Broj stepenika
Za 118 segmenata sa upisanim brojem stepenika, medijana je 9, prosek 14,2, a najveće pojedinačno stepenište ima čak 197 stepenika. Ukupno je tako pojedinačno izbrojano 1.678 stepenika.
Osvetljenje i taktilne površine
Od 115 segmenata sa podatkom o osvetljenju, 108 je označeno kao osvetljeno. Taktilne površine su zabeležene za samo 193 segmenta, a u čak 190 slučajeva odgovor je „ne" — pristupačnost je jasno najslabija karika.
Bezimena mreža
Samo 9 od 687 segmenata ima upisan naziv — među njima Sandžačka, Zmajevac, Godominska i Vaznesenjska. Više od 98% stepeništa u Beogradu doslovno nema ime u javnim podacima.
Ograničenja analize
GeoJSON skup ne sadrži atribut koji bi svaki segment eksplicitno vezao za Banovo Brdo ili Čukaričku padinu, pa se ukupan broj od 687 odnosi na obe celine zajedno — razdvajanje po naseljima zahteva dodatnu prostornu analizu, planiranu za sledeću fazu projekta.
Null vrednosti su tretirane kao „podatak ne postoji", a ne kao „karakteristika odsutna" — zato zaključci iz izveštaja važe samo za deo mreže gde je atribut zaista upisan, a ne za svih 687 segmenata.
Dobar početni inventar — ne i kompletna slika
Ovaj pilot pokazuje da OpenStreetMap može biti solidna polazna tačka za mapiranje pešačke infrastrukture, ali i da terenska provera ostaje neophodna — naročito za pristupačnost osobama sa invaliditetom, gde podaci gotovo u potpunosti nedostaju. Green Mobility CSO nastavlja rad na terenskoj verifikaciji i proširenju evidencije na ostala beogradska naselja.